Свечаним концертом одржаним 9. маја 2026. године у Дому културе „Студентски град“ у Београду, Културно-умјетничко друштво „Крајина“ обиљежило је три деценије свог рада и постојања. Јубилеј је окупио бројне чланове,
Дана 9.-тог маја, свечаним концертом у Дому културе, Студентски град у Београду, Културно-уметничко друштво (КУД) је обележило 30 година постојања. Три деценије чувања идентитетитета и традиције Срба са западне стране
Na jučer završenim izborima za nove Mjesne odbore na području Grada Gospića, izabran je i Mjesni odbor Vrebac. Prema izbornim rezultatima članovi Mjesnog odbora Vrebac za područje naselja Vrebac, Pavlovac
Đuru Medića upoznao sam, zahvaljujući Nikoli Cetini, prije nekoliko godina. Povod je bio upravo ovaj naš Vrebački portal i od tada smo ostali u bliskim odnosima uz redovite susrete. Ugodan
Твртка Стартмарк у власништву чланова нашег Друштва, успјешних подузетника Гордане и Зорана Ђорђевића, донирала је средства за годишње одржавање Вребачког портала у износу од 360 €. Средства су уплаћена 16.4.2026.г.
Pozivamo vas da donirate za održavanje nove web stranice Društva – Vrebačkog portala. Ponuda tvrtke Parabureau d.o.o. za održavanje web stranice (sadržajno prema priloženoj ponudi) iznosi 450 € za godinu
Za web stranicu Društva – po namjeni – donacije su uplatiti: Parabureau d.o.o. – Ugovor o dizajnu i izradi web stranice: Goran Molnar 275 € (4.3.2026.g.) Željko Narančić 275 €
I ove godine, a već smo pisali, Ministarstvo spoljnih poslova R. Srbije (MSP), na osnovu našeg projekta da se omasovi parohijska slava, dobili smo sredstva za nabavku sportskih rekvizita za
Uključite se u akcije za očuvanje i razvoj Vrepca! Bilo da donirate ili volontirate, svaka pomoć čini razliku
Ujutro bi ponekad odlazio u zadrugu da kupim štogod za kuću. Zadruga je bila trgovina smještena u Domu, od ulaza prva prostorija lijevo. U zadruzi se uvijek moglo naći nekog od seljana koji su došavši po nešto uz pivo razgovarali sa trgovcem Milićem, koščatim mršavim čovjekom, oštre čekinjaste žute svjetle kose i izraženih žutih brkova, raspravljajući o seoskim poslovima i događajima.
Ušao bih i pozdravio osjećajući na sebi njihove znatiželjne poglede koje bi obično pratilo i pitanje: „A čiji je ovo dičak?“ „Boželjin unuk, od Branka“. Rekao bi Milić, a ja bih ih ponosno pogledao znajući da je djed bio cijenjen u selu. „ Po što si došao?“ pitao je Milić. „Došao sam po cikoriju, marmeladu, sol i jednu Voku“. Na Voku se seljani zgledaše i prasnuše u smijeh. „ Što je to Voka? Kakva Voka?“ Milić vidjevši me u neprilici ukori ih:“ A što vi znate, vrag vas odnio! Što se hihoćete?“, a onda, okrenuvši se meni dade mi naručeno i reče „Voke će biti drugi put.“ Što je značilo da neću uživati u omiljenoj bijeloj kavi sa debelim skorupom od dobre varenike krave Mirove možda sve do idućeg ljeta.
Željko Narančić
