Dio naših članova još nije zatražio lozinku za Forum (a što mogu učiniti u svakom trenutku na način da sa svog e-maila pošalju zahtjev na e-mail Administratora: admin@snckvrebac.hr), pa nemaju
Повод Повод за овај чланак је можда необичан. Али, наметнуо се као потреба да истакнемо и оквалифицирамо једно понашање којег би се требали клонити у међусобним односима. Ради се, прије
Jučer, 2.10.2026.g. je u prostorijama Saveza Roma RH “Kali Sara” u Zagrebu održan Seminar Savjeta za nacionalne manjine republike Hrvatske temeljem “Javnog poziva Savjeta prema kriterijima financiranja i ugovaranja programa
Масакр на Коранском мосту у Карловцу када је 21.9.1991. године убијено 13 ненаоружаних резервиста ЈНА, познатији као “Случај Храстов” и као правосудна фарса, чланак је Николе Цетине објављен у Идентитету
Вребачка штерна је у годинама, од изградње 1880.г. до данас протекло је 146 година. У љетном безводном личком крају била је спас за опскрбу становништва водом за пиће, кишнице, која
Данас је очишћен и отворен пјешачки пролаз испод Градине. Користите га и уживајте у пријатној хладовини! Источни улаз Западни улаз
I ove godine, uobičajeno, kao i niza prethodnih, posljednje subote u junu, 27.6.2026.g., kosilo se i uređivalo groblje. Ove godine okupio se manji broj ljudi nego obično, kada je na
Registrirana je nova uplata za izradu redizajna web stranice: Predrag Uzelac, 114 € (15.6.2026.g.), član Društva Sa ovom uplatom ukupno je uplaćeno 1.214 € (akcije i donacije od 27.3. i
Uključite se u akcije za očuvanje i razvoj Vrepca! Bilo da donirate ili volontirate, svaka pomoć čini razliku
Sad se moglo priuštiti i malo odmora kojemu sam se posebno veselio jer sam znao da dolaze dani kupanja na Jadovi i uživanja u njenim plićacima i provlačenja kroz trsku u kojoj su se sakrivali gnjurci i divlje patke. Na Jaslama je uvijek bilo puno svijeta. Selo je bilo živo preko ljeta, sinovi i kćeri i njihova djeca kao i mi posjećivali su svoje roditelje, pa su i Jasle, lijepo kamenito korito Jadove bile premale da prime sve one koji su se došli osvježiti. Tada je, osim riba, Jadova bila i puna rakova, ali mene su najviše brinule pijavice koje su čekale priliku da se na nekoga prilijepe i dođu do dobre gozbe, svježe mlade krvi. Pazio sam da se ne nalijepe na mene i preplivavao sam rijeku od obale do obale kako bi im izmakao.
Volio sam Jadovu i uvijek nastojao ugrabiti priliku da dođem do nje i istražim korito i obale. Znao sam tako satima, sam ili u društvu ulaziti u polusuho korito pokušavajući uhvatiti koju zarobljenu ribu u mlaki vode, tražeći riječne školjke i rakove, uživajući u tajanstvenim prizorima kamenitog korita i mračnih obalnih kutaka obraslih bujnim zelenilom.
Nisam nikad bio dobre sreće, jer i to treba znati, ali sam znao i tko zna; a tko drugi do Maksetini unuci Dane i Perica. Ušli smo tako jedne prilike u Jadovu gdje voda nije bila dublja od metra, a iz koje su virile kamene gromade. Sunce je ugrijalo vodu, a ribe su se bježeći od vrućine zavlačile pod kamen gdje su ih momci rukama hvatali i izbacivali meni na obalu. To je bio ribolov. U jedva sat vremena uhvatili su desetak kila ribe kojom smo se gostili do dugo u noć.
Bilo je na Jadovi i ribolova druge vrste. Odrasliji seoski momci odlazili bi u Luku Stolinu, koja je po predaji dobila ime po jednom mom pradjedu Stojanu, a u kojoj su se sakupljale najveće ribe zbog dubine vode i gdje bi Jadova rijetko presušila i debele hladovine; te su pucajući iz puške u vodu znali donijeti bogat ulov, ali i nepotrebno uništiti dosta ribljeg mlađa.
Željko Narančić
