Видовдан је празник настао у част старославенског бога Световида / Светог Вида, који се обиљежава у Српској православној цркви. Овај празник слави и Бугарска православна црква (Бугари су прије преласка на кршћанство вјеровали у Световида).
...................................
Видовдан је један од најзначајнијих српских празника, који се обележава 28. јуна (по грегоријанском календару). Празник је посвећен сећању на кнеза Лазара и српске војнике који су погинули у Косовској бици против Османског царства 1389. године. То је дан када се негује сећање на жртву и патриотизам, али и дан када се негује свест о важности слободе и националног идентитета. У Србији, Видовдан је државни празник, али се обележава радно.
Видовдан има велики историјски и верски значај за Србе, јер представља симбол жртве, борбе за слободу и очувања националног идентитета. То је дан када се одаје почаст палим борцима и када се подсећа на важне догађаје из историје српског народа. (Извор: AI)
....................................
У колективној свести српског народа Видовдан није само верски празник – дан када се верници празнују дан светог Вида. Видовдан у Србији има слојевито значење. Говори о историји и традицији, о важним одлукама и догађајима, жртвама и ратовима, а све то говори о континуитету постојања једног народа и грађења његовог идентитета.
Све је почело са Косовском битком.
Косовски бој (1389)
Треба знати да је та, за Србе најзначајнија битка, Прва Косовска битка, јер се након те одиграло још на том локалитету и његовој непосредној близини. Она се одиграла 15. јуна (по старом календару) у близини Приштине између хришћана и Османлија.
Српске снаге је предводио кнез Лазар Хребељановић и међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, док се на челу турске војске налазио султан Мурат И са синовима Јакубом и Бајазитом.
Адам Стефановић БОЈ НА КОСОВУ Урош Предић КОСОВКА ДЕВОЈКА
Косовска битка, позната и као битка на Косову, бој на Косову, Косовски бој или Видовданска битка, догодила се 15. јуна (по тада важећем јулијанском календару) 1389. године на хришћански празник Видовдан, недалеко од Приштине, између српских и османских снага. Српске снаге је предводио кнез Лазар Хребељановић и међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, док се на челу османске војске налазио султан Мурат I са синовима Јакубом и Бајазитом.
У првој фази битке, српске снаге су потиснуле противника, а један од српских витезова (Милош Обилић) успео је да убије султана Мурата и натера османску војску да се повуче. Његов син Бајазит је успео после тога да консолидује своје редове и крене у противнапад у коме је заробљен кнез Лазар. Он је по његовом наређењу погубљен, после чега се османска војска повукла са бојишта и напустила Србију.
Први извори о самој бици говоре о српској победи, а тек касније се јављају наводи о нерешеном исходу и српском поразу (средином 15. века). Због тога се сматра да је сама битка завршена највероватније српском победом или евентуално нерешено, али она по својим далекосежним последицама представља османску победу. Сматра се да су два кључна момента битке погибија османског султана Мурата и погибија српског владара кнеза Лазара. Најубедљивији доказ да су у самој бици Срби однели победу представљају писма српског, босанског и далматинског краља Твртка Котроманића о хришћанској победи.
Лазареви наследници су под притиском угарских напада (јесен 1389) и њихових контаката са Вуком Бранковићем, склопили у првој половини 1390. мир са Бајазитом и признали његову врховну власт. Уз помоћ његових трупа, они су успели да потисну Угаре и поврате изгубљене пределе у западној Србији.
Косовска битка је имала велики одјек у тадашњој Европи и успела је да привремено заустави османско ширење у Европи. Она је током наредних векова постала средишњи мотив српске народне епске поезије и средишњи мотив српског националног идентитета. (Извор: Wikipedia)
Тајна конвенција Србије и Аустроугарске (1881)
На Видовдан 1881. године потписан је и уговор којим се Србија се обавезала да неће закључивати било какве политичке или економске уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске. У замену за потпуну потчињеност Бечу, српска држава и династија Обреновића су као краљевина добиле међународно признату независност.
Брегалничка битка (1913)
Иако се није догодио баш тог датума него неколико дана после, овај догађај се везије за Видовдан јер је још увек трајало видовданско празновање. Само неколико дана касније, 30. јуна 1913. године, Бугари су извели напад на Брегалници, што је био увод у Други балкански рат.
Сарајевски атентат (1914)
Сарајевски или Видовдански атентат се догодио 28. јуна 1914. године у Сарајеву, (Босни и Херцеговини) када је Гаврило Принцип из групе од шесторице атентатора (петорице Срба и једног босанског муслимана), чланови организације Млада Босна, којима је координирао Данило Илић, убио аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију, војвоткињу од Хоенберга.
Политички мотиви убиства је биле жеља за одвајањем аустроугарске провинције Босне и Херцеговине и њено уједињење у Велику Србију или Југославију. Иза организације убиства стајали су официри српске војске. Атентат је директно водио до Првог светског рата када је Аустроугарска дала ултиматум Србији, који је она делимично одбила. Аустроугарска је потом објавила рат Србији, што је било окидач за низ објава рата између других европских сила.
Версајски споразум (1919)
Версајски споразум којим је окончан Први Светски рат потписан је 28. јуна 1919. године истог дана када се десио Сарајевски атентат који је и био повод за његово започињање.
Видовдански устав(1921)
Наставак приче о континуитету постојања једног или групе народа на истом простору наставља се после Првог светског рата, званично – опет на Видовдан. Највиши правни акт будуће Југославије, Видовдански устав, потписан је 28. јуна, а њиме је започело раздобље заједничког живота словенских народа.
Извор: Вести
