О аутору:
Сима Лазић Лукин родио се у трговачкој породици у Бијељини. Због антитурске делатности отац му је пребегао у Србију, а мајка га је као одојче пренела тамо. Лазић је завршио основну школу у Шапцу, а у Београду 1876. године окончао трећи разред гимназије. Од младости ватрени родољуб, као младић се пријављује у добровољце у српско-турском рату, али је одбијен због болести. Гимназију није завршио, те је живео као глумац у путујућим дружинама. Од 1886. до 1889. године глумио је у Српском народном позоришту у Новом Саду. Живео је у Београду и Загребу, облављујући новинске текстове, национално-политичке чланке, популарно историјске, књижевне, хумористичко-сатиричне, памфлетске и друге радове у стиховима и прози. Сарађивао је у многим листовима и часописима.
Сима Лазић Лукин (1863-1904)
У Београду је уређивао хумористички лист Бич, радио на "Одјеку" и писао родољубиве песме. Када је прешао у Загреб, прво је био сарадник па уређивао загребачки "Србобран" (1891-1893), после "Врач погађач" (1896-1904). После "септембарских изгреда" 1902. године у Загребу прешао је у Нови Сад где је продужио уређивање "Врача погађача" и сарађивао у радикалској "Застави". Неуморни радник са пером у руци, наводно 25.000 примерака својих књига раширио по српству.
Био је ожењен са књижевницом Зорком Милетић, синовицом Светозара Милетића.
Много је претрпео током свог гратког и бурног живота, због чега је био стално болешљив. На спроводу Јована Јовановића Змаја Симо је изговорио своју последњу песму посвећену покојнику. Умро је убрзо 19. јула 1904. године у Рајићу у Славонији, где је дошао у госте код брата Петра. У некрологу је истакнуто: "Покојни Симо био је сав Србин".
Водио је жустре полемике са франковачком штампом у Хрватској (која није имала научну вредност), написао је више историјских радова. Приказ књиге Дивљи човјек је објављен је у дубровачком српском књижевном листу Срђ.
Извор: https://sr.wikipedia.org/wiki/Сима_Лукин_Лазић
Овдје прилажемо два дјела овог аутора: Кратка повјесница Срба (Загреб, 1894.г.) и Срби у давнини (Загреб, 1894.г.)