Feljtoni, eseji, polemike
Милорад Екмечић 1928 (Пребиловци) - 2015 (Београд)
Белешка о аутору (из књиге)
Милорад Екмечић је рођен 4. октобра 1928. у Пребиловцима, општина Чапљина. Школовање завршио у Мостару 1947. Након губитка и другог родитеља, од 1943, живео на слободној територији у Пребиловцима, а од октобра 1944, па до краја рата учествовао у НОВ као курир у командама места Чапљина и Коњиц. Општу историју Новог века дипломирао на Свеучилишту у Загребу, а на Филозофском факултету у Сарајеву од 1952. прошао сва наставничка звања. Предавао је Општу историју Новог века и Историјску методологију. Докторску дисертацију "Устанак у Босни 1875-1878" бранио је на Филозофском факултету у Загребу 1958. Књига је доживела три издања и непотпун превоод на њемачки језик.
Његови радови углавном покривају време од краја XVIII века, па до 1945. Научна истраживања обављао је у свим југословенским архивима, а од светских у Бечу, Москви, Лондону, Паризу, Торонту, Варшави, Кракову, Вашингтону, Будимпешти. Учествовао активно на четири светска конгреса историчара. Био стални члан комисије за социјалне покрете, комисије за славистичке студије и комисије за истраживање историје великих сила. Научну специјализацију обавио на универзитету Принстон 1960-1961, а два пута (1972, 1982) био гостујући професор на универзитетима Ан Арбор (Мичиген) и Лоренс (Канзас), као и краће време на универзитету Северна Каролина. Његови погледи на религију као вододелницу југославенских нација изазивали су полемику са хрватским и муслиманским историчарима 1972-1973. Дописни члан Академије наука БиХ постао је 1973, а редовни 1981. За члана Српске академије наука ван радног састава изабран 1978, а редовног 1992. Од награда значајније су 27-јулска награда за науку СР БиХ (1963), за Историју Југославије (заједно са Владимиром Дедијером, Симом Ћирковићем и Иваном Божићем) Просветну награду. То дело преведено је на енглески и кинески језик. За синтезу Стваранје Југославије 1790-1918 добио је НИН-ову награду 1990, Специјалну Вукову награду 1991, и, исте године, Награду ЗАВНОБиХА. Био је члан Политичког савета Српске демократске странке 1992, ухапшен са породицом од стране муслиманских "Зелених беретки", али је успео да пребегне у Србију. Пензионисан као професор Филозофског факултета у Београду 1995.
Поред поменутих, његова дела су Ратни циљеви Србије 1914, Београд 1973. и још два издања Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века, Београд, 1997, Срби на историјском раскршћу, Београд 1999, Огледи из историје, Београд 1999, Револуција 1848. и Балкан, Нови Сад 2000, Дијалог прошлости и садашњости, Београд 2002, као и бројне сгтудије на српском и страним језицима.
_________________________________
У књизи Дуго кретање између клања и орања овај еминентни српски историчар разматра развој српског националног питања у периоду турске доминације, српску револуцију 1804-1815, бробу за независну националну државу 1815-1878, уједињење Југославије 1918, те положај српског народа у југославенској држави 1918-1992.
 Милорад Екмечић_Дуго кретање између клања и орања.pdf | [ ] | Administrator | 9121 Kb |
