СРПСКА НАРОДНА ЧИТАОНИЦА И КЊИЖНИЦА У ВРЕПЦУ

Nakon prve prezentacije na zagrebačkom Interliberu održana je u punoj dvorani Srpskog privrednog društva Privrednik 22.1.2025.g. još jedna promocija ove knjige kojom se promovira izuzetna, a manje poznata rijeka Jadova.

Promociju je znalački vodila iskusna radijska novinarka Sunčana Pražić.

O nastanku knjige govorili su u ime izdavačke kuće Meridijani urednica Petra Somek, autor fotografija Nikola Cetina i autor teksta Faruk Islamović.

Da Jadovom nisu opčinjeni samo autori knjige potvrdio je i Marko Ćurčić Bracin, pjesnik vrebačkih korijena čije je pjesme posvećeni Jadovi recitirao Nikola Cetina.

Za muzičku podlogu pobrinuo se muzičar Ivan Judaš impresivnim izvođenjem dviju kompozicija, od kojih je jednu komponirao inspiriran rijekom Jadovom.

Za lijepe fotografije zaslužan je fotograf Jovica Drobnjak, rođen kod izvora Jadove.

Autori, urednica i promotorica

Attachments:

Fotozapis sa Promocije knjige o Jadovi.pdf

[ ]

Autor

352 Kb

Još 18.9.2011.g. zahvaljujući donaciji, na šterni kod škole postavljen je metalni i plastificirani poklopac na grlo šterne.

Već nakon nekoliko godina "nestao" je prvi preklopni dio poklopca, a ovih dana svjedoci smo da je načet i drugi dio čupanjem jednog panta iz kamenog vijenca grla, uz opasnost da taj dio poklopca završi u šterni.

U oba slučaja radi se o necivilizacijskom postupku pojedinaca koji ovim postupcima svakako nisu ostvarili neku imovinsku korist, ali su pokazali svoj (ne)kulturni domet.

Poklopac grla šterne u vrijeme postavljanja                                                                     ...i danas

Na žalost, i donji dio grla šterne, ispod kamenog vijenca, je oštećen do mjere da može doći do urušavanja cjelokupnog grla te oštećenja / loma kamenog vijenca koji je isklesan od jednog komada kamena i koji predstavlja vrijednu baštinu.

У Друштвеном дому у Врепцу у ноћи понедјељак на уторак 13.1.2025.г. свечано је дочекана 7533. српска година.

Присутни Врепчани су у веселом расположењу, уз богату трпезу, музику, томболу, плес и разговор одржали традицију и дочекали традиционалну Нову годину или "Мали Божић" како се у личким крајевима тај празник називао.

Стари календар, по којем је први дан Нове године 14.1. (...по Грегоријанском календару) престао се користити у Србији након Берлинског конгреса* по захтјеву тадашње Аустро-угарске монархије што је међу Србима довело до постепеног заборављања ове традиције.

Стари српски календар за прву годину узима претпостављени крај библијског потопа, око 5508. година п.н.е..

..................................................

*Берлински конгрес је био скуп представнука тадашњих великих сила Њемачке, Аустро-угарске, Француске, Велике Британије, Италије, Русије и Османског царства, који је под предсједањем Ота фон Бизмарка одржан од 13. липња до 13. српња 1878. године у Берлину.

Конгресом су Црна Гора, Србија и Румуњска признате као неовисне државе, које више нису нити формално биле дијелом Османског царства, док је на сјеверу данашње Бугарске успостављена Кнежевина Бугарска под руском заштитом, оставивши преостали дио Бугарске у саставу Румелије, као аутономне покрајине унутар Турске. Конгресом су у великој мјери задовољени циљеви Аустро-угарске, Француске и Велике Британије да зауставе панславистички пројект и опћенито руски продор према Средоземљу.

Извор: https://hr.wikipedia.org/wiki/Berlinski_kongres