MJESNI ODBOR VREBAC

Dođosmo

s pepela negdašnjih domova.

Primismo Novo

vedrinom banijskog neba

trajnošću ličkog stenja

gordi na ideale palih

utkane u naša stremljenja...

 

Stigosmo

a nepoznato steže

pritiska

i mozgom munja sine...

Tu smo

a pogled ravne proždiru daljine.

Ostavljene su gore

orlovi gde se legu;

jedna noga je na ravnici

a druga na brijegu.

Ratnici sa bunkera

sa izbušenom bluzom:

počinje borba s repom

i borba s kukuruzom!

 

Od davnina smo znali

i živeti i mreti

i ne čekajmo sudbu

ovako razapeti.

Najpre nogu sa brega

i obema u brazdu.

Tako se rodi volja!

Tu smo

kraj stroja

knjige

u zagrljaju polja.

Selom svežine

i zelenim i belim

zublje svetlosti gore:

preneli smo u njega

visine dosegnute

i kamen i izvore...

 

Dođosmo

s pepela negdašnjih domova.

Primismo Novo

vedrinom banijskog neba

trajnošću ličkog stenja

gordi na ideale palih

utkane u naša stremljenja...

 

Dušan Ćurčić

Reke su ko i vreme

Reke su kao ptice

Reke su ko i ljudi

posebno ponornice

 

Postoji mala reka

još manje za nju se zna

čudno je njeno ime

zove se Jadova

Ko zna od kojih kiša

ugleda sunce sjajno

kad koritom izmili

oprezno

porođajno

 

Kad zamućenost spira

sa krvlju kiti snove

kao što često biva

ljudima sa Jadove

koji je svetom nose

duboko

u biću svom

i vrate joj se

da poniru s njom

 

S proleća i u jesen

kad se kroz stene sruči

grune kao iz sna

i buntovno zahuči

i svoje sokove puke

lije u plodne luke

 

A posle dan dva

puna je plavoga neba

mirna i bistrooka

i devičanski lepa

Sa prelivenih broda

žubor od kapi tkan

svoj šapat jednolični

toči u tvrdi san

Po cicu njenom

kad patka plovi

posmatraju je

i vidre

i rakovi

U dubinama

stado oblaka pase

i dugokosa vrba

raskošno ogleda se

Selice

pijora dom

sve živo

druži se s njom

 

Kad u omaru jula

ožednelog zaroni

popiju plavu reku

ponori ljubomorni

Umuknu vodenice

i slap bisernih kapi

kroz puste vrbe

kostur

korito zjapi

 

Zakratko

ko zna

od kojih kiša

nadođu izvori njeni

vaskrsne

zazeleni

i sve boje

ispreda od davnina

u ime svoje

Reke su kao vreme

što svake knjige zna

reke su kao ljudi

posebno

Jadova

 

Dušan Ćurčić*

 

*Autor pesme je moj otac, Dušan Ćurčić koji je rođen 1933.g. u Vrepcu, a živi u selu Prigrevica u Vojvodini. Do sada je objavio osam knjiga poezije inspirisane raznovrsnom tematikom i motivima iz zavičajnih sećanja, duhovnim korenima i tragovima nekadašnjeg života.

Radmila Mrkela

Nikada vas posjetio nisam

Gledam vas izdaleka

 

Malen ja

Vi velike

 

I ova Zemlja što nas spaja

 

Planine,

Zovu vas imenima

Toponimima besmisla

 

U vama se rađaju vode

Lončići nebeski što slapove izlijevaju

U šalice – jezera

 

Planine,

Iz vas će rijeke poteći

Kao suze

 

Drage moje planine…

 

Marko Ćurčić

Ptice su me budile
tihim pjesmama
Zore su me umivale...
mlakim rosama
Rijeke su me kupale
vijugavim tokovima
Šume su me mamile
šumovitim šumovima
Polja su me prizivala
otkosima žutog žita
Sumraci me darivali
ranim zvijezdama
Oblaci me pokrivali
pastelnim sjenama
Koprive me žarile
žarnim granama
Ovce milovale
Mekim runima

Marko Ćurčić