Feljtoni, eseji, polemike

FELJTONI, ESEJI, POLEMIKE

ČITANKA iz 1929.g.

Srijeda, 27 Ožujak 2024 10:58 Autor

Pred vama je ČITANKA ZA PRODUŽNE I VIŠE NARODNE ŠKOLE, objavljena u Zagrebu u Kraljevini Jugoslaviji 1929.g., u redakciji Pere Horvata, Beer Žige i Ferde Nikolića.

Čitanka je podijeljena na nekoliko cjelina: I. Čovjek (str.: 3; o vrijednosti rada i sloge, poučne priče i basne, o ljubavi prema rodu i bližnjima, narodnim običajima, religiji, narodnim poslovicama, književnosti); II. Dom (str.: 55; o redu u kući i oko kuće, hrani, vodi, umjerenosti, zdravlju i bolesti); III. Oko doma ( str.: 75; o selu, posjedu i vlasništvu, zemljištu, poljoprivrednim radovima, sjetvi, vinogradima, voću, stoci, peradarstvu, važnim biljkama i usjevima, pčelarstvu, a sve kroz teme jeseni, zime, proljeća i ljeta); IV. Naš narod ( str.: 166; povijesni prikaz o Slavenima, Hrvatima, Slovencima i Srbima, književnosti, turskom dobu, narodnim junacima, povijesnim događajima, jeziku, Kraljevini); V. Svijet (str.: 263; ljudi, kontinenti, Evropa detaljno, Rusija, sjeverni pol, industrijske biljke, životinje); VI. Svemir (str.: 344; zvijezde, sunce, mjesec, zemlja, prvi ljudi, svršetak svijeta); VII. Čovjek i priroda (str.: 353; seljak, prometna sredstva, štamparstvo, strojevi, elektricitet).

Vrijedno je usporediti pristup obrazovanju nekad i sada, a ova Čitanka pruža tu mogućnost.

Uživajte u listanju i čitanju!

Attachments:
ČITANKA ZA PRODUŽNE I VIŠE NARODNE ŠKOJE_Dio 1 od 2, Str. 1-185.pdf	[ ]	Autor	31371 Kb
ČITANKA ZA PRODUŽNE I VIŠE NARODNE ŠKOJE_Dio 2 od 2, Str. 186-368.pdf	[ ]	Autor	32494 Kb

Ažurirano Petak, 29 Ožujak 2024 17:31

Теодосије: ЖИТИЈЕ СВЕТОГ САВЕ

Četvrtak, 08 Veljača 2024 10:43 Autor

Свети Сава (око 1175—14. јануар 1236) био је српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српска православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стрефана Првовенчаног.

Свети Сава

- копија фреске из манастира Милешеве -

Kao младић добио је од оца на управу Захумље (1190. или 1191). Убрзо 1192. године Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон (вероватно 25. март 1196), подигао манастир Хиландар (1198—99), први и једини српски манастир на Светој гори.

У Србији је 1202. године дошло до рата за власт између синова жупана Стефана Немање. После измирења 1204. године велики жупан Стефан Првовенчани и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава I Српски је убедио Васељенског патријарха и никејског цара да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски у Никеји је именовао Саву I за првог архиепископа Србије. Сава остао је архиепископ све до 1233. године, да би га тада заменио његов ученик Арсеније I Сремац.

Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.

Сава је оставио више писаних дела. Зато је био један од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су Житије Светог Симеона, Карејски типик, Хиландарски типик и Студенички типик, као и Законоправило.

Образујући будуће службенике православне цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У Србији и Републици Српској се дан његове смрти (27. јануар по новом календару) обележава као Дан просвете.

Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је наредио да се спале мошти Светог Саве на Врачару вероватно 1594. На месту где се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве сазидан је Храм Светог Саве, највећа православна богомоља код Срба.

Извор: https://sr.wikipedia.org/sr/Свети_Сава

Теодосије (Хиландарац) био је српски монах и један од најзначајнији српских писаца у средњем веку. Српска академија наука и уметности га је уврстила међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.

Рођен је око 1246. године, а преминуо је око 1328. године. Био је монах манастира Хиландар и духовник краља Стефана Дечанскога (1322—1331), а своју делатност је усмерио на ширењу и учвршћивању култова Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање) и светог Саве, који су створили главни фокус српског националног и културног идентитета.

Извор: https://sr.wikipedia.org/wiki/Teodosije_(monah)

Attachments:
Теодосије_Житије Светог Саве.pdf	[ ]	Autor	1058 Kb

Ažurirano Petak, 09 Veljača 2024 09:41

Јован И. Деретић: АНТИЧКА СРБИЈА

Četvrtak, 18 Siječanj 2024 13:08 administrator

Из Предговора:

Из Увода:

О аутору:

Извор: https://www.pokretisvetlo.com/jovan-deretic/

Attachments:
Јован И. Деретић_АНТИЧКА СРБИЈА.pdf	[ ]	Administrator	11121 Kb

Ažurirano Četvrtak, 18 Siječanj 2024 13:26

Јован И. Деретић: ЗАПАДНА СРБИЈА

Srijeda, 17 Siječanj 2024 16:35 administrator

Из Биљешке о писцу:

Јован И. Деретић

........

Attachments:
Јован И. Деретић_ЗАПАДНА СРБИЈА.pdf	[ ]	Administrator	650 Kb

Ažurirano Četvrtak, 18 Siječanj 2024 13:21

Душан Узелац: ЛИКА И СРБИ МЕДАЧКЕ ОПШТИНЕ

Subota, 13 Siječanj 2024 13:07 administrator

Извод из ове књиге који се односи на Вребац, објавили смо на листу "Прошлост, људи и обичаји" још 2011.г..

Сада смо у прилици да објавимо цјелокупну књигу, вриједан допринос аутора опису живота на овом поднебљу. Књига обрађује географске, климатске, морфолошке, демографске, етнографске и повијесне ..... податке о селима на подручју Општине Медак - Медак (стр. 87), Почитељ (стр. 150), Вребац (стр. 179), Могорић (стр. 214), Радуч (стр. 253), те издваја низ заједничких карактеристика и значајних догађаја који су обликовали ову природну и друштвену цјелину.

Књигу, због величине, објављујемо у седам цјелина.

Садржај књиге налази се на крају седме цјелине (стр. 575) па читалац лако може пронаћи тему која га интересира.

Attachments:
1_Душан Узелац ЛИКА И СРБИ МЕДАЧКЕ ОПШТИНЕ стр 1-84.pdf	[ ]	Administrator	27755 Kb
2_Душан Узелац ЛИКА И СРБИ МЕДАЧКЕ ОПШТИНЕ стр 85-149.pdf	[ ]	Administrator	18525 Kb
3_Душан Узелац ЛИКА И СРБИ МЕДАЧКЕ ОПШТИНЕ стр 150-213.pdf	[ ]	Administrator	18812 Kb
4_Душан Узелац ЛИКА И СРБИ МЕДАЧКЕ ОПШТИНЕ стр 214-286.pdf	[ ]	Administrator	21650 Kb
5_Душан Узелац ЛИКА И СРБИ МЕДАЧКЕ ОПШТИНЕ стр 287-367.pdf	[ ]	Administrator	27932 Kb
6_Душан Узелац ЛИКА И СРБИ МЕДАЧКЕ ОПШТИНЕ стр 368-465.pdf	[ ]	Administrator	32153 Kb
7_Душан Узелац ЛИКА И СРБИ МЕДАЧКЕ ОПШТИНЕ стр 466-583.pdf	[ ]	Administrator	29738 Kb