СРПСКА НАРОДНА ЧИТАОНИЦА И КЊИЖНИЦА У ВРЕПЦУ

Vodena pećina nalazi se u selu Pavlovac Vrebački nekoliko metara od korita rijeke Jadove. Kao što joj samo ime kaže riječ je o pećini u kojoj se nalazi voda. Kada Jadova presuši, u pećini se voda zadržava, no što je dulje sušno razdoblje, nivo vode opada. Kako bi lakše uzimali vodu iz pećine, ljudi su složili kamene stube. Navodno je pećina duboka nekoliko desetaka metara, a stube se nalaze samo u prvom dijelu pećine. Oblik kamena i način slaganja stuba doista golica maštu i otvara mnoga pitanja. Kako je pećina nastala?. Kada su izgrađene stube?. Tko ih je izgradio? Pitanja na koja vjerojatno nikada nećemo dobiti odgovor. Među starijim stanovnicima okolnih sela ostala je priča kako su žene na kamen ispred ulaza u pećinu ostavljale marame, pletiva ili vrpce. Ponekad su ostavljale i malo ulja i tako prinosile žrtvu vodenim božanstvima kako bi ih udobrovoljile da pećina ne ostane bez vode.

Pretpostavlja se da ovaj običaj svoje korijene vuče još iz predslavenskih poganskih vremena. Vodena pećina je prava zvijezda među brojnim zanimljivostima Jadove.

Faruk Islamović

У листу ЗАСТАВА, броју 11. од 17. јануара 1903.г. објављена је информација о оснивању Српске земљорадничке задруге у Врепцу, удружења са неограниченом одговорношћу.

У прилогу је цјели број 11. ЗАСТАВА, а свакако је интересантан чланак на стр. 3. којег преносимо у цјелости:

Прилози: Миодраг Наранчић

Attachments:

ЗАСТАВА, бр. 11. од 17. јануара 1903.г..pdf

[ ]

Autor

351 Kb

Uspostavljanjem suradnje sa Državnim arhivom u Gospiću, kome smo predali u arhivski fond naše Vrebačke kalendare za 2024. i 2025.g. kao i dokumente Društva iz 1930-tih godina pronađene u Arhivu Jugoslavije u Beogradu došli smo do vrijednog dokumenta zahvaljujući gđi Ivani Nikšić Šulentić, mag. bibl. - LIČKOG KALENDARA iz 1933. godine.

U Ličkom kalendaru je na str. 119 objavljena izjava Ise Bogdanovića o "Prosvjetnom domu u Vrepcu" u kojoj je naveo motive izgradnje Doma: "Moja je zamisao bila da stvorim ovaj dom iz čisto humanih i prosvjetnih razloga. Moje nastojanje, da dignem prosvjetno i kulturno naše selo, jest jedan od glavnih mojih zadataka i u političkom i u kulturnom radu" i dalje: "U ovakvim domovima na selu daje se mogućnosti da se za sve seoske ustanove i Soko, čitaonica i zemljoradnička zadruga, knjižnica, domaćinski tečajevi spoje u jedno i zajedničkim radom podižu kulturno-prosvjetni nivo svoga sela."

Bogdanović je i naveo da: "Sama zgrada seljačkog doma predstavlja danas vrijednost oko 250.000 dinara."

Sve pribavljene dokumente možete vidjeti u prilogu članka.

Attachments:

Lički kalendar 1933.g. - izvod.pdf

[ ]

Autor

1291 Kb

У Дјеловоднику из 19. стољећа, захваљујући г. Ивану Брлићу из Института друштвених знаности Иво Пилар, Подружнице у Госпићу, у посједу смо податка о Српској читаоници основаној 29. липња 1884.г. (прилог). Читаоница је наведена у реду бр. 5, а регистрирана је под бројем 2437.

Читраоницу су основали Н. Наранчић, адвокат (препостављамо да се ради о г. Николи Наранчићу о коме имамо неколико текстова на овој страници), Богомир Филичић, професор и Раде Наранчић, аграр. директор.

Обзиром да је презиме "Наранчић" двојице оснивача, највјеројатније везано поријеклом за Вребац, поставља се питање дали је ова Читаоница претеча Српске народне читаонице и књижнице у Врепцу.

Народне читаонице су, како се чини, у Краљевини СХС, односно Краљевини Југославији добивале национални префикс.

Истраживање се наставља.

Извод из Дјеловодника:

Attachments:

Djelovodnik_Narodna čitaonica Gospić iz 1884.g..pdf

[ ]

Autor

204 Kb