Свечаним концертом одржаним 9. маја 2026. године у Дому културе „Студентски град“ у Београду, Културно-умјетничко друштво „Крајина“ обиљежило је три деценије свог рада и постојања. Јубилеј је окупио бројне чланове,
Дана 9.-тог маја, свечаним концертом у Дому културе, Студентски град у Београду, Културно-уметничко друштво (КУД) је обележило 30 година постојања. Три деценије чувања идентитетитета и традиције Срба са западне стране
Na jučer završenim izborima za nove Mjesne odbore na području Grada Gospića, izabran je i Mjesni odbor Vrebac. Prema izbornim rezultatima članovi Mjesnog odbora Vrebac za područje naselja Vrebac, Pavlovac
Đuru Medića upoznao sam, zahvaljujući Nikoli Cetini, prije nekoliko godina. Povod je bio upravo ovaj naš Vrebački portal i od tada smo ostali u bliskim odnosima uz redovite susrete. Ugodan
Твртка Стартмарк у власништву чланова нашег Друштва, успјешних подузетника Гордане и Зорана Ђорђевића, донирала је средства за годишње одржавање Вребачког портала у износу од 360 €. Средства су уплаћена 16.4.2026.г.
Pozivamo vas da donirate za održavanje nove web stranice Društva – Vrebačkog portala. Ponuda tvrtke Parabureau d.o.o. za održavanje web stranice (sadržajno prema priloženoj ponudi) iznosi 450 € za godinu
Za web stranicu Društva – po namjeni – donacije su uplatiti: Parabureau d.o.o. – Ugovor o dizajnu i izradi web stranice: Goran Molnar 275 € (4.3.2026.g.) Željko Narančić 275 €
I ove godine, a već smo pisali, Ministarstvo spoljnih poslova R. Srbije (MSP), na osnovu našeg projekta da se omasovi parohijska slava, dobili smo sredstva za nabavku sportskih rekvizita za
Uključite se u akcije za očuvanje i razvoj Vrepca! Bilo da donirate ili volontirate, svaka pomoć čini razliku
Prolazio je tako prvi dan, u znatiželji, razgovoru, razgledanju, obilascima i dolascima seljana, a onda su krenuli dogovori o poslu koji je čekao; trebalo je kositi travu, žeti žito i vršiti ga, ići u planinu po drva za zimu, popravljati alat i dotrajale dijelove sjenika i štale.
Dan je bio dug i ispunjen, a veče je nosilo smiraj. Sakupili smo se u kući oko stola koji je jedva bio dovoljan za svu čeljad u kući. Na kozi koja se cijeli dan nije gasila pušila se večera i mamila nas svojim mirisima. Glad je prevladala umor. Večerali smo gotovo bez riječi uz zvonke i žustre zvukove žlica i vilica. Nakon večere djed je zapalio lulu, pogledao nas kroz dim i započeo. Priče i sjećanja su tekle. Bilo je tu svega, o ljudima i događajima u selu, lovačkih priča pa i događaja iz proteklog rata.
Razgovori su trajali dugo u noć uz treperavu svjetlost petrolejke. Slušao sam ih sjedeći na trećoj prečki ljestava pokušavajući uhvatiti naše dvije mačke, dobre lovilice, koje su nenaviknute na diranje i povlačenje za rep znale bijesno zafrktati i iskezivši zube uz siktanje pokušavale da me ogrebu oštrim kandžama. Brzo sam shvatio da ta igra njima nije draga i da ih uznemirava, a opomenut kapljicama krvi na ruci i mene je minula želja za igrom.
Noć je bila potpuna. Nebo nad Vrepcem bilo je zvjezdano, a svjetla u selu, osim mjesečine nije bilo. Slika koliko prirodna, toliko i nestvarna. Zar je moguće da nema svjetla koje bi obasjavalo puteve osim mjesečine koja je znala blještati i stvarati oštre izdužene sjene drveća i kuća koje su se gubile u njihovim granama i gustim trnovitim žbunovima koji su opasivali puteve i dvorišta. Hladnoća i drhtanje od vala ledene hladnoće koja je strujala od Velebita tjerali su me u kuću. Zavukao bih se u krevet drhteći od zime i pokriven jorganom, biljcem i šarenicom, grijući se padao bih u dubok okrepljujući san sa košmarom u glavi i neobičnim snovima sa zadnjom mišlju kad će jutro i što će donijeti. Ali jedno sam znao. Bit će neobično i razigrano.
Željko Narančić
